Рајица Драгићевић: СРБИЈА 1918.
357 пута прочитано
СРБИЈА 1918.
лађе миришу на успомене
гудуре
на тек прошли живот
блажени пуцају видици
дан
рањава ноћ
у старачким ногама таласа се крв вучја
подиже се из пропасти моје племе
свету намешта капу и суче мрке брке
свети никола путниче
свети јоване крститељу буди на помоћи
у шумадији још нису лампе згасле
као да су фитиљи без краја
а осветлиле су богами векове уназад и унапред
њих да нема балкански би мрак био потпун
а биле су једина искра у прозуклом оку лепих
пенелопа
којима свраћали су вукови у покидане снове
увлачили се кроз напуклу таваницу
сваки својој
и сјуривали међу облутке
мрмљајући штуцајући бечећи се и горопадећи
Из књиге „Истрајавам“, Научна књига, Београд, 1996.
Add to favorites
RajicaD
КРАТКА БИОГРАФИЈА
Рајица Драгићевић рођен је 5. маја 1956. У Мланчи код Студенице. Школовао се у Мланчи, Роћевићима, Краљеву и Новом Саду, где је дипломирао на Електротехничком одсеку Факултета техничких наука.
Објавио је књиге песама: „Ево моје главе“, „Стражилово“ 1984, „У несвести“, „Кровови“ 1992, „Истрајавам“, „Научна књига“ 1996, „А заводи ме бескрај“, „Каирос“, 2007. Поезију, прозу и критику објављивао је у многим листовима и часописима: „Поља“, „Књижњвна реч“, „Летопис Матице српске“, „Свеске“, „Повеља“, „Кровови“, „Борба“, „Политика експрес“, „Тојест“, „Глас омладине“, „Студент“, „Младост“, „Поезија“, „Сунчаник“, „Златна греда“ итд.
Добитник је награде „Печат вароши сремскокарловачке“ за 1985. Годину и Међународне награде за креативност у матерњој мелодији, 2008. Био је уредник за поезију у „Стражилову“ од 1986. до 1990. год.Песме су му заступљене у антологијама. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50744
Коментари