230 пута прочитано
Dešava se nešto toliko neobično
u mom umu pod dejstvom senki
što mi šapuću da sam te izgubila,
ko drhtaj tmine na plećima,
zasvetli tvoj lik u snovima dalekim
nedostižnim kao I trčanje po Mesecu,
Iz tvoje svakodnevnice
u moje nedosanjane potoke
I obamrlice dnevne
Tiho se iskradaš I stojiš kraj mene
I umesto zaborava jasno pred sobom
Ugledam tebe
ko labud isklesan iz leda
Što ti srce vatrom bije,
A znam da naslutim zašto me voliš
Dok udar bliski od sebe kriješ
Poznajem dan u traženju večnom,
Dok vidim ono što drugi ne sme
Moj trag ljubavi koji te peče
Da što te više udaljavam od sebe
To je tvoje prisustvo sve veće!
Add to favorites 
Коментари