36 пута прочитано
Dok minus brije u cvokotanju,
hodaju traže utočište…
nekako prođe potucanje danju,
al đe i kako
prenoćište…
Utrnule kosti, meso od leda
niđe kartona, ćebeta, kutka…
da li ih bog svevišnji gleda
ili su sami
svakog trenutka…
Začaureni u sebe duboko
svoj smrad kao toplinu nose
al odaje ih preblago oko
da ispod masne prljave kose,
uz strahove, boli i groznu čamu,
ogromnu mučenu dušu nose…
o
đe li će noćas ti jadnici
đe li će noćas beskućnici…
Add to favorites 
Коментари