RUŽA NA PERONU – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
287 пута прочитано

 

Relaterad bild

Bledi se mesec za oblak sakri
tišina zvukove kuša
čovek se jedan peronom kreće
u ruci uvela ruža.

Vozovi njegovi odavno prošli
čekao dugo u noći
od dugog čekanja i ruža svela,
neko je trebao doći.

Latice svele vetar sad kida
pijanci u san tonu
našeg čoveka još nada drži
pa šeta po peronu.

Mrtva tišina bolno ujeda
dok tako napeto sluša;
„Ona će doći, znam da će doći
… inače gde će joj duša“.

Sporo prolazi vreme ko večnost
vetrovi grane lome
ostaše bele latice ruže
u noći da krase perone.

Senka se jedna pred zoru gubi
napušta peron i prugu
ostala svela ruža na njemu
sa sobom odnese tugu.

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/51649

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.