Човек и Жена…..Александра Младеновић

Човек и Жена

Зашто само пишем и заблуде храним

да волеће ме Човек баш због мене саме?

Песмама сам залуд хтела да одбраним

оној мали комад срца од самоће и таме……

Довеше ме риме крају у улицу слепу,

победиле творца, љуштура им постах.

А,њу неће хтети,већ Жену осмејану и лепу.

Пљунула ме истина, претворила у прах.

Зашто глупа јесам и гојим ту наду,

гују отровницу и коприву и трн?

Кад је одраз ове  недуше данас  тако црн,

а ,кажеш да волиш ме, замишљену,младу.

Зашто само певам и заблуду мијем

да волеће ме Човек баш због бића мога?

Песмама сам залуд хтела да се скријем

од будућег тебе и постојања твога.

Човек смо и Жена прогнани из раја,

огрезли у греху до самог свршетка.

Безвредни, нек’  тако лутамо без краја,

у играма завођења на концу почетка….