ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић


4 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Bravo Ljubo!
Gledam ove slike pa nešto razmišljam, ispod ove lipe i ovog šešira i nije mogla nastati loša pesma.
Zavidim ti na inspiraciji (lipi).
Pozdrav
Author
Hvala Milovane i pozdrav tebi…
Gledam ovu lipu koja ti je bila inspiracija, pa osećam njen miris.
A što se pesme tiče, kao i uvek VRLO DOBRO.
Author
Kako ono ide – SLUŽIMO NARODU!
