ОЧИ МОЈЕ БАКЕ…….Миладиновић Сандра Мајра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
315 пута прочитано

13495096_10209058388484154_1304709849112532470_n

ОЧИ МОЈЕ БАКЕ

На доксату старе куће,
седи сама и шапуће,
док дрхтаве руке ломи,
на челу јој звезда гори…

Постала је давно мати,
а сада је старост гања,
давно једном зарекла се,
пред Богом се само клања!

Бог јој завет услишао,
ко’ тврђаву душу доби,
тиха као монахиња,
неда живот да је дроби!

И кад оста сама мати,
и кад кућа поста мала,
чврсто уже стеже она,
храброст јој је име дала…

Соколићи полетеше,
све јој мање речи чују
кад загрме, паде лелек,
са јутром се надмудрују…

Али ова брижна мати,
зна да младост лудост значи,
па расплиће плетенице,
и дрхтаву браду глади…

Учи живот, варалица,
док окреће витло своје,
као пређа њених руку,
свако зденац дотакло је!

Бело рекло на грудима,
шамија јој око лица,
док размишља та старина,
душа јој је попут птица…

И ја тако ових дана,
док ме прати прича њена,
присетих се седих власи,
оних бора, ко’ ордења!

Ове муке које мучим
то су исте…. мога рода,
сви ожиљци моје баке,
истог су генетског кода!

Овај камен где застадох,
постаде ми зрно песка,
њене очи свуд ме прате,
ко’ светиње старе фреска!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

Посвећено мојој прабаки Вукени Крпић која ми много недостаје
и која је за живота оставила велики утицај на моју личност.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/52246

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.