НЕВЕРНА САМ….
Неверна сам лажима,
отмичарима љубави,
заборавним киповима,
што не знају где су стали…
Неверна сам уснама,
што сипају отров само,
и свим оним водама,
што преплаве поље равно…
Неверна сам рукама,
што без стиска свуд лутају,
ја бих више ћутала,
а оне би све да знају…
Неверна сам оном даху,
од кога и птице беже,
док се шуме надају,
пустиња још више стеже…
Неверна сам причама,
загонеткама без смисла,
ко’ ватра бих играла,
а оне би да сам блиска…
Неверна сам путевима,
градовима без имена,
и звездама што се крију,
за облаке као сена…
Неверна сам душама,
што мач нису упознале,
увек радо бих пустила
ту кап крви, нека кане!
Неверна сам обманама,
што наивног заварају,
и свим оним чудима,
што пролећем не листају!
(с) Миладиновић Сандра Мајра


Коментари