37 пута прочитано
Samoću ljubiš
polako
kada postaju
mnoge riječi
kanalizirane u šutnju
i mrlja na duši
dobije sliku
bez snova.
Čekanje
na jutro
koje nakon noči
ne užari
kao dodir stvari
na izgubljenom mjestu;
neizvjesnost
u bandažiranju emocija
za novi dan.
SAMOTA
Vzljubiš jo,
počasi,
ko postanejo
mnoge besede
speljane v molk
in pega duše
dobiva podobo
brez sanj.
Čakanje
jutra,
ki po noči
ne zažari,
kot dotik stvari
na izgubljenem mestu;
negotovost
v povojih čustev
za nov dan.
Dvadeseti međunarodni susret pesnika GARAVI SOKAK, Inđija, 2009. (nagrađena pesma)
Add to favorites 
Коментари