МОЈ НАПАЋЕНИ НАРОДЕ
Данас тужбалице место песме сричем
Док сећање слаже
Страшне слике, приче
Свака те реч шиба оштрим бичем
И оштрица зла твоје ране боде
Мој напаћени народе
Опет те туже
Опет ти прете
Опет те путеви у нове јаме воде
Док васељена мирно спава
Мој напаћени народе
И ако у пепео у згаришта претворише твоје прагове
Злочинци чак и не замећу трагове
Јер су нечији, њихови, њини
И нема опроста
И нема извини
Човече, комшија, роде
Иако си гинуо за њихове слободе
Мој напаћени народе
И никако данас
Да из срца ишчупам немир
Што залуд стихове пишем
Што каним се да окривим свемир
Што боли ме
Што тешко дишем
Док планетом овом бездушници броде
Јер ти си сам ко искра у ноћи
Што као угарак тиња
Мој напаћени народе
А знао си да пламен будеш
У борби за цео свет жива буктиња.
Add to favorites 
Коментари