290 пута прочитано
Gubiš se u tami sećanja mojih
vreme kao i uvek izbriše sve
sećam se samo očiju tvojih
sene prošlosti odnose te.
Gubiš se lagano u daljinu
ko magle jesenje uz obronke brega
i bela pahulja što nestaje lagano
na dlanu mome prolećnog snega.
Gubiš se, a ipak tu si u meni
ko rana što boli dok prošlost je soli
senka mi osta sećanje samo
sećam se jedino očiju tvojih.
Sećam se očiju, bol grudi steže
druga mi sećanja u maglu beže.
Milovan Petrović
Add to favorites 
Коментари