Нећу да бригам , хоћу да се играм – Јована Марковић

Нећу да бринем да ли ће ми
у руци експлодирати играчка,
или због нечије непажње
да идем на четири точка.

Нећу због нечијих глупости
да останем без ока и главе,
да будем и нем и слеп
и други у бари да ме даве.

Нећу да се на мени бес искаљује
и да од мене траже да убијам друге,
нећу да знам бомбу да бацам
људе да остављам пуне туге.

Нећу кад грми и сева
да улицом лутам с пушком,
већ хоћу да останем кући
да се смејем са Душком Дугоушком.

Нећу да као мали
за спас прелазим миље,
нећу да бацам динамит
да палим његове фитиље.

Нећу, разумите нећу,
да учествујем у боју и рату.
Нећу колио људи да убијем
толику добијем плату.

Нећу! Схватите ме,
и можда јесам и мали и сам.
Нећу! Схватите ме,
ја желим само да се играм.

аутор:Јована Марковић