54 пута прочитано
ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН
Испред себе видим
лавину осећања
и плашим их се,
а човек звани љубав ,
је избезубљен због
моје неверице…
Испред себе осећам
мирис тишине,
па ипак загонетана ми је,
А човек звани машта
експлодира у безброј,
звезда на нашем небу…
Испред себе,
тик до дрхтавих усана,
осећам мирис других,
а човек звани вулкан,
пркоси мојим немирима
у недрима!
Ми смо тек скупа једно!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
Add to favorites 
Коментари