465 пута прочитано
Pesniče što stojiš nad svojom humkom
i svoju sliku na steni gledaš
ti si u grobu odavno mrtav
pesma je živa, zar još je trebaš?
To nisi ti, već pesma tvoja
što hladni mermer miluje rukom
i suze nisu tvoje već njene,
pesma ti plače nad tvojom humkom.
Pesma ti suze nad humkom lije
veče već pada, skoro će tama;
„Zašto me napisa, pesniče moj
zar da po svetu sad lutam sama?“
Ne tuguj pesmo ti nisi sama
i druge pesme lutaju svetom,
ponekad i one do humke svrate
i žale za davno umrlim poetom.
I ode pesma sa humke brižna,
nastavi od tada da jezdi svetom
svi je čitaju, a ona tuguje
nad svojom sudbom i za poetom.
Milovan Petrović
Add to favorites 
5 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Epa g-dine Milovane ova pesma baš, baš vredi.
Naravno to je mišljenje moje malenkosti,
što zamisli da ima pravo na jednu visoku ocenu.
Bravo!
Author
Ovo mi zaista puno znači.
Hvala Srbislave.
Pridružejem se Srbislavu. Odlična pesma Milovane. Moj predlog za pesmu decembra 2016.
Hvala Ljubo.
Mislim da je vreme za novu knjigu pesama.
Želeo bih znati vaše mišljenje.
Pozdrav!
Svakako Milovane, uvek je pravo vreme za novu knjigu. Ja se slažem. Javi mi se na mejl da razmotrimo detalje. Pozdrav Ljuba