Србијо, земљо славних предака – Ивана Зајић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
278 пута прочитано

Сваког јутра сунце златно сија,
Раном зором петлови се чују,
Бистра река својим током тече
И потоци понекад захуче.
Јарким сунцем окупана Сава
Очи моје сад је опчинила.

Златно сунце сву ме засенило,
Е, баш такво не сија никамо,
Многа блага овде ми имамо,
Љубим земљу целим срцем својим,
Овом својом руком снажно грлим,

Својим славним прецима се дивим,
Лаком руком судбина их узе,
Али они и дан-данас живе,
Великани у сећању трају,
Никада се заборавит’ неће
И док нас је, и они трајаће,
Храбро срце њихово куцаће.

Природа је од бога нам дата,
Радна снага у венама буја,
Ево, као у баштама цвеће,
Дана сваког у рано пролеће.
А планине наше надвисиле
Крашка поља и равнице плодне.
Ах, не дамо камен земље родне!

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/53871

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.