СТАРИЦА

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
50 пута прочитано









У далеком селу,
 Колибица мала;
 У њој једна бака,
 Броји дане сама.

Када бура дуне,
 Капија зајеца;
 Па помисли стара,
 Да долазе дјеца.

Па подигне главу,
 Поглед путем пружи,
 И уздахне сјетно,
 Нешто јој се стужи.

И даље се нада,
 Док напољу труби;
 На сликама жутим,
 Своју дјецу љуби.

И Богу се моли,
 Да је још поживи;
 Док не стигну њени,
 Соколићи сиви.

24.новембра 2002.
FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54008

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.