29 пута прочитано
У далеком селу, Колибица мала; У њој једна бака, Броји дане сама. Када бура дуне, Капија зајеца; Па помисли стара, Да долазе дјеца. Па подигне главу, Поглед путем пружи, И уздахне сјетно, Нешто јој се стужи. И даље се нада, Док напољу труби; На сликама жутим, Своју дјецу љуби. И Богу се моли, Да је још поживи; Док не стигну њени, Соколићи сиви. 24.новембра 2002.


Коментари