ОДЛАЗАК

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
118 пута прочитано

Гледам оца старог, забринуто ћути.
Изједа га брига, неверица слама.
Можда ћу од њега ко од мајке чути:
“Не одлази сине, остани са нама”.

Јуначке му груди разарају муке,
очи му се цакле сјајним блеском звезда.
Милује ми косу, а дрхте му руке:
“Не одлази сине из топлога гнезда”.

Набораног чела у даљине гледа.
Кроз уздахе тихо шапће да ме воли.
Крај њега је слика јединог му чеда:
“Не одлази сине, не знаш како боли”.

Пођох да животу удовољим жеље,
да се овај терет са срца ми скине.
Ал очи и косе сад су им све беље:
“Врати нам се, врати, наш једини сине”.
K.A

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54276

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.