УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ
Можда ћу сутра умрети очи моје,
можда ће мој смех однети поветарац,
куд год се сенке крећу ту и ја ћу,
и све карике кидаћу где год је ланац!
Можда ћеш сутра плакати сунце моје,
ал’залуд душо сулудо себе мучиш,
на оном листу плаха и устрептала,
чекаћу док сву тугу не изручиш!
Коме ти стварно служиш добро моје,
јер моја срећа само је кад је и твоја,
ако ме нема кроз речи проткано је,
све што нас веже и остаје твоја воља!?
Први лист давно кад отворих једном,
схватих да живот је бескрај и само борба,
немирно море ваља све пред собом,
оружја разна носи свачија торба….
А ја сам љубави изабрала тај дан,
када је јато прхнуло у етар,
скаменила сам се и поваздан туговала,
али ипак кренула даље уз осмех ведар!
И све, све је због тебе, све је због љубави,
ех, тај камен луди….због нас и других,
због вере и због знања, из поштовања…
Испружи руку и увек искрено љуби!
Мајра
Add to favorites 
Коментари