88 пута прочитано
Svitanje…
Sviće, jutro rudi…
Trljam umorne oči…
Bečim. Tvoja sjenka…
Preliva se brijegom…
Odavno te nema…
Iz jutra u jutro budim se…
Čujem bat tvojih koraka…
Pomislim, da to si ti…
U trenu zavaravam sebe…
Pomislim – o Bože
Iako znam da odavno te nema
Volim varati sebe…
Ti si moja tajna…
O tajno moja… Zašto?
Nadao sam se. Vjerovao…
Uspjećeš iščupati se iz čeljusti…
Ah nadanja, uzaludna…
Ah vjerovanja, uzaludna…
Sviće, jutro se budi…
Mirišeš na đurevak planinski…
Iako znam da odavno te nema…
Milion iskri u meni zaiskri…
Mislim doći ćeš… Kao nekada
Još samo jedan put… O Bože…
Krvniče, zašto uze.?..
O Bože, o…
Zašto?
Add to favorites 
3 comments
Bolno, oh kako boli!!!!
Tako to radi moj dragi prijatelj,1A!!!
Miroslave,neka te ne cudi…..
eho njegovih osecaja i pitanja i borbi..dugo ostaju u mom umu…gotovo s pravilom..
Arsenije, kakvo prozimanje budis u citaocu…culna i nadculna…
tvoja 3A!!!!
E svaka mu cast, bas je docarao kako je „ziveti sa tim“…