НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА
Нестварна жеља мучи ми душу,
да ли је само то ил’ недостижна,
или је као сенка што трага,
стрела у лету, али престижна!?
Ономад зајечах као да секу,
сваки мој део, трун по трун,
дамари моји посташе туђи,
прoломи душом оштар трн…
А жеља је лутала загонетно,
иза углова и по меанама ,
поруменела је и неким чудом,
до срца дошла лутајућ’ данима…
Осетила је та моју немоћ,
и сав мој срам пред њом и собом,
а уздала се у своју свемоћ,
и ону снагу са моћним Богом!
И ја устадох усред ноћи,
нема и затечена с’ тишином зборих,
у хладној руци осетих сузу,
и опхрва ме најлуђи порив!
Сува ми кнедла запречи грло,
помислих дошао задњи је час,
цео се свемир заврте снажно,
и као да први пут зачух ТАЈ глас!
Нека је жена болно бунцала,
док је пећином одзвањало чудо,
час беше снажно, а час немоћно,
час притајено, час узалудно..
Није се бојала већ тихо молила,
за зрело класје и ноћи светле,
за путеве ни од куда до бескраја,
бол је пробуди ко мајку дете!
Да она Ја сам, тек тада схатих,
па хладан зној обли ми тело,
зраци сунца ми по лицу луташе
и стара жеља ми озари чело…
Миладиновић Сандра Мајра
Add to favorites 
Коментари