MIHOLJSKO LETO
religiozna
(Miholjdan, 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru)
U pustinjama poste usamljeni otšelnici,
mole se i telom pate.
Otidu, nestanu samo… Zaneseno predaju se bogu.
Ne dočekaju otac, ni brižna mati,
da se skrušeno, štogod brže mogu,
zbunjeni sumnjom predomisle,
obuzeti možda čežnjom, starom domu vrate…
Dugo požive oni jedući samo retko kad nađu,
korenje i lišće sirovog bilja.
Kako im zapovesti nalažu, da poslušaju,
tek jednom po zalasku sunca, u najavi nadolazeće noći.
U pustom kraju bez hlada i kiše, na postelji od golog kamenja,
stotinu leta čak i više dočekaju;
Bdijući tako u samoći.
Sveti Kirijak, rani hrišćanin u petom veku, otšelnik beše.
Poreklom iz Korinta grčkog, od oca Jovana i majke Evdokije,
mlad se u Jerusalimu zamonaši.
Njemu u čast i Mihaila arhangela čije ime ponese,
slavimo praznik Miholjdan kad nenadano
u jesen, dođe miholjsko leto takozvano,
koje nam ulepša predstojeće dane, neminovne, hladne.
Sujeverni ljudi misle: zbog miholjskog leta
sledi duga i oštra zima, sneg će dubok da padne …
Dejan Ivanović,
12.10.2017.god. Baroševac
Add to favorites 
Коментари