289 пута прочитано
prolazim te
kao lepota poslednjeg poroka
gasi se tvoja ljubavnička hrabrost
u sitosti sredovečnog braka
jenjava tvoja glad za mnom
„vetrove prolećne starost umiruje“
osećam
smiruju ti se misli i krv
ne osećaš
da stariš u mudrost
a već dugo
ne zoveš me pet puta na dan
i ne budi me telefon tri puta za noć
samo da pitaš koje mi je boje pesma danas
i bruji li kao Rapsodija u plavom ljubavlju
ili je crvena kao žar noćašnjeg žestokog sna o nama
odavno
ne javljaš mi se glasom mekim od ljubavi
da mi govoriš o zajedničkom sutra
niti me šapatom hrapavim od strasti
podsećaš na strasti iz juče
običan
javiš se ponekad običnim rečima
hladno
ni da ti zadrhti glas
ni da zadrhtim
hladna
trudim se bar da ne cvokoćem
da ne čuješ
prolazimo
tebi ne treba moja luda ljubav
ni meni ne treba tvoja mudra
prolaziš me
mojoj poeziji
još samo sećanje na tebe treba
onakvog kakav si bio pre sedam godina
i na nijanse ljubavi od pre sedam života
da bih živela ovaj
u kom me prolazi
čak i pisanje pesama o tebi
Add to favorites 
Коментари