VUČJA NOĆ – Nena Miljanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
263 пута прочитано

 

U mraznoj noći,
Među budne dlanove
Uzimam tvoja hladna stopala
I nežno ih polažem
Među dve tople kupole pod mojom košuljom,
U udubljenje kolevke nadanja
Gde na mrtvoj straži stoji čekanje tebe
I ne veruje mi nada kad kažem:
“Noćas (i nikad) ne može doći
Hladno je ovo i za vukove”…

A ti si ipak došao,
I evo dahom ubrzanim do gušenja
Grejem ti prozeble nožne prste
Rumene od hladnoće,
Kao rani izdanci božura u martu,
I ukočene
Kao leševi sitnih ptica u snegu na stazi
Kojom sam mislila da nećeš doći:
Sibirska je hladnoća u našem spolja i unutra
U stotoj Vartolomejskoj noći iza rastanka
I zavejan je put,
Kojom se probija Reč između nas
Kroz smetove ćutanja…

A ti si ipak došao dragi,
Tu si,
I otkravljuju ti se stopala i moje srce
Dok gaziš po odluci o rastanku
I korakom (ne)pripitomljenog vuka
Ulaziš u moj odjugnuli san
Kroz špalir igličastih ledenica
Što vise sa krajeva mojih slepljenih trepavica
I tope se i kaplju, hladne i slane,
Po neslanoj šali sna o pticama i božurima,
I po meni,
Preklanoj
Vučjim očnjacima buđenja
U (bez)dan …

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/56863

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.