51 пута прочитано
Uvek dlanom pritisnem uzdrhtale grudi,
kada na tebe pomislim…
Kada mi u misli prodru
tvoje krotke oči,
tvoje čulne usne…
Kada mi dodje tvoj duh i dah,
tvoje prisustvo silovito kada uroni u moju svest.
Kada mi požuda stegne stomak, grudi
i opije misli…
O,
da li uopšte slutiš
sve moje nemire,
suzu u uglu oka,
u dnu istih tragove neprospavanih noći.
Sve moje pretvorilo se
u večno čekanje tebe…
Tvojih koraka zvuk,
još me iz sna trgne,
pa mi čitava duša dršće
poput klasja na vetrovitom danu…
Ali,
nema nade,
jer mi te druga tako lako krade
i moj svet za tren nestaje…
Add to favorites 
Коментари