Kada Sam Želeo Da Pišem

Bezbroj puta u tminu arhaičnih polja gledao sam,

dok naviru unutrašnji nespokoji svojom neobradjenom i neprepoznatom silinom i žele da se čuju i ostave trag,

a svest zbunjena njihovom nejasnoćom , ali uplašena snagom, okleva da krene i ubeleži prve tragove,

jer tu je uvek strah od konačnog cilja ,

a šta je uspeh,

samo usmereni tok iz nečega postojećeg , ali nataloženog slojevima večnosti i inicijalno bez značaja na površini spoznaje,

i tako gledam i patim, a reči konačno izađu pa nestanu.

Pokušaću opet da nađem i zadržim tu iskru što skoro neprimetno sija, a stvara most u duboko, nedokučivo prostranstvo ,

a mi samo na maloj površini stojimo.