59 пута прочитано
Ne čekam te čežnjiva u ovoj pesmi
Koju bih proglasila praznikom ponovnog susreta
I ukrasila biranim metaforama
Po tipiku “velike” poezije i male ljubavi
Naprimer
Kako te čekam u nekoj budućoj raskošnoj noći
Ukrašenoj iluminacijama svih sazvežđa
Sa sedam vrućih zvezda Plejada među nogama
Na sedmom nebu telesne ljubavi
Ili recimo u nekom svetom i svetlom danu
Kad se događaju čudesa uskrsnuća
Sa verom u nastavak ljubavi tamo gde je stala
Uopšte te ne čekam
Jer ja nisam ni vernik ni nevernik
I ne pitam se postoje li Bog i Ljubav
(ko je još mislima dopro do odgovora )
Samo te osećam kao sitnu kucavicu u bilu
I kao sev najvećeg pojma za koji ne postoji reč
O onome što niti dolazi niti odlazi
I neće mi srce lupati pesnički prejako (ako se fizički vratiš)
Kao zvona crkve sv.Marka ili nekog drugog sveca
Ili divljački dobošati kao tam-tam urođenika mnogobožaca
Ništa se neće desiti
Jer te i ne čekam nikad otišlog iz duše
Samo postojim i svetlim kao ostarela Elektra
I tu si
U mojoj pesničkoj jednostavnosti
Kao golotinja tela i duha
Koja nije za malu poeziju i velike reči
I ni za čije oči
Osim za slepe oči srca
I Boga
Koji ima tvoj lik
Add to favorites 
Коментари