ВИОЛИНА СТАРА – Драгојло Јовић

ВИОЛИНА  СТАРА 

Хеј Цигани где сте ноћас,
Зашто ваше виолине ћуте,
У струнама да ли душе има,
Да певамо ко некад ноћима.

Убија ме ова ноћна тмина,
И ћутање старих виолина,
Док у њима трепери истина,
Која нам је увек  мелем била.

Виолине старе, моје песме знају,
И прсти свирача играју се њима,
Само ноћ је кратка за све песме наше,
Зора већ сабира поломљене чаше.

А циганска душа, племенита,  мека,
Са гудалом кривим бира за човека,
Из  младости песме наше старе,
Што  сећају на  рајске  другаре.

Ако струна  нека  не  дочека зору,
И нестане негде у вртове рајске,
Са собом ће однети  зоре и кафане,
Тамо где се ћути и никад не сване.