ВИОЛИНА СТАРА
Хеј Цигани где сте ноћас,
Зашто ваше виолине ћуте,
У струнама да ли душе има,
Да певамо ко некад ноћима.
Убија ме ова ноћна тмина,
И ћутање старих виолина,
Док у њима трепери истина,
Која нам је увек мелем била.
Виолине старе, моје песме знају,
И прсти свирача играју се њима,
Само ноћ је кратка за све песме наше,
Зора већ сабира поломљене чаше.
А циганска душа, племенита, мека,
Са гудалом кривим бира за човека,
Из младости песме наше старе,
Што сећају на рајске другаре.
Ако струна нека не дочека зору,
И нестане негде у вртове рајске,
Са собом ће однети зоре и кафане,
Тамо где се ћути и никад не сване.


Коментари