То Нешто
У мени се нешто сасвим тихо тка
разбојима срца нежне нити плету
неспутаних јата снохватица у лету.
То Нешто-је попут снежнога белутка,
чистог, што на длану вољеног се топи,
шћућурено зебе под милогласјем далеким,
к’о омама кад ваби обећањем меким
да ми топле трне и дрхтаје склопи.
Ја знам да у њему бива ткање исто,
испод сраслог сидра у неспокоју и жуди,
кад спушта му и диже голицаво груди
тад удише и издише ме, искрено и чисто.
У нама се нешто сасвим право чини,
разбојима душа златне срме нижу,
разузданих крда са литица што стижу.
То Нешто -је исто громовању у тишини.


1 comment
Author
Позрав драгим колегама и колегиницама и све најнајнајнај…у Новој 2010.год. жели Вам од свег срца ваша Алекандра!!!!!
