SEĆANJE —— Marina Adamović
Sanjala sam
malu sreću
bila je na prozoru
svetlucava vijuga
okrenuta prema vrtu
zelenkasta
mirisna
odjednom
iznikla je tama
penjala se prema njoj
“šta je, šta?”
čula sam u glavi
na stotinu pitanja
“ništa, ništa, ćuti,
ti”
grebao je odgovor
a sreća očima
krenula uz mene
crtala je osmehe
preko stakla
da
bi
ga
najtiše što je mogla –
raspukla
i
pobegla
Add to favorites 
730total visits,1visits today
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58685
Коментари