okt 17 2018
17/10/2018
Sanjala sam
malu sreću
bila je na prozoru
svetlucava vijuga
okrenuta prema vrtu
zelenkasta
mirisna
odjednom
iznikla je tama
penjala se prema njoj
„šta je, šta?“
čula sam u glavi
na stotinu pitanja
„ništa, ništa, ćuti,
ti“
grebao je odgovor
a sreća očima
krenula uz mene
crtala je osmehe
preko stakla
da
bi
ga
najtiše što je mogla –
raspukla
i
pobegla
Add to favorites 
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58685
Made with by Graphene Themes.
Коментари