okt 17 2018

SEĆANJE —— Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Sanjala sam
malu sreću

bila je na prozoru
svetlucava vijuga
okrenuta prema vrtu
zelenkasta
mirisna

odjednom
iznikla je tama
penjala se prema njoj
“šta je, šta?”
čula sam u glavi
na stotinu pitanja
“ništa, ništa, ćuti,
ti”

grebao je odgovor
a sreća očima
krenula uz mene
crtala je osmehe
preko stakla
da
bi
ga

najtiše što je mogla –
raspukla
i
pobegla

FavoriteLoadingAdd to favorites

447total visits,1visits today

poetessa

Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58685

Related posts

*** — Marina Adamović

Ne, Emili! — Marina Adamović

….Sećanje — Marina Adamović

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.