TVRDOGLAVA GLAVO – Jelena Đurašković

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Posegnem da uberem voćku zrelu,
Al’ mi jedna pljuska ožari lice
I korak nazad me vrati.

Otpatih bol, pa kad presta,
Snaga me nova pokrene ka cilju,
Al’ opet isto, samo bol je jači,
Pojačan ranom sećanja na prvo.

A kad se i ta umiri bol
I treći put se osmelih hrabro
Da koraknem bliže ka zreloj voćki
I nazovem je svojom.

Ne prezah više ni od vrućeg bola,
Strastvena, gladna i u želji žudna.
Kad pljuske više ne bi.
Tek umesto nje,jedan glas se iz potaje javi,
Da mi korake zaustavi:

“Tvrdoglava glavo, što to želiš sebi?
Zašto si uporna tamo gde ne ide
I čemu srljaš tamo gde se brani?
Pa zašto uvek kad te pljusnem
Zatvoriš oči i ne vidiš ko je?
Što te tako hrabri,
Pa ne shvataš opomene moje?
Voćka je ta zrela, raskošna i slatka,
Ali pojedena gorak okus daje.
I zato bolje okreni joj leđa, otrpi glad,
Nego da osetiš i slast i gorko kajanje”.

FavoriteLoadingAdd to favorites

233total visits,25visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58699

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.