67 пута прочитано
Na umoru mojih sanja doletela je pesma,
nežna poput devojačkih usana i bela.
Zalutala?
Ne.
Dozvana mojom tugom.
Svojoj sam zvezdi htela.
Al' kako?
Nisam znala.
Patih.
I molih.
Bilo mi je stalo.
čekaj, čekaj, ništa.
Izgubiše se nade.
Nađe mi ih pesma.
Ulete sred umirućih sanja
i ne dade dvema suzama da budu kraj.
Vrati mi nade,
a zatim skoči,
uskoči u moje srce,
ukrade srcu tajnu
i prepuna vere u život
posta naivno obećanje:
"Naći ću tvoju zvezdu."
Mislih moćna je i ispratih je.
Čekah.
Al' blesnu put smrtonosno,
a onda ga obavi tama.
Kriknuh, jer sanje moje
postaše večno vlažna zemlja,
a u utrobu njihovu
položih mrtvu pesmu.
Add to favorites 
Коментари