Otišao si žurno,zbunjeno i pokunjeno.
Važna je bila tada samo druga,
A meni je ostala praznina i tuga.
Mislio si da si sve tako rešio,
Al’shvatit ćeš ubrzo koliko si pogrešio.
Sada je bez tebe prazno i tužno.
Znam da će potrajati i bit će mi ružno.
Al’ neće zauvek tako moći.
Ipak ćeš morati ponovo doći.
Doći ćeš opet, jer nećeš odoleti.
Nećeš me moći prestati voleti.
U tebi sam upisala dubok trag
kad si shvatio koliko si mi drag.
Lomit će sećanja tvoj pokušaj bega
Od mene, od sebe,uspomena,svega…
Al’ sve moje pažnje i sitnice sećat će te…
Probudit će u tebi ono isto dete.
Želet ćeš opet da ti moje oči sijaju.
osmehe mojih usana što prijaju,
da ti ruke moje pažnjice pružaju,
a misli moje željice pogađaju,
iznenađenja koja im ugađaju.
Oprostit ću ti tvoj greh i zanos.
Oprostit ću ti i moj povređeni ponos.
A ti ćeš ponovo doći,jer sećanju nećeš odoleti.
Ja ću te strpljivo čekati i dalje iskreno voleti.
Add to favorites 
Коментари