240 пута прочитано
У браздама чаше кристала
Мисао се пени, застала
У ћилибар се жеље слију
Кад пева бол тешку арију
И магла се у крв спустила
На дно чаше сета се слила
Усамљена, стрепи згуснута
Присећа се, луди, залута
Разлива се по телу пиће
Вијугаво венама тече
Укроти се разумна река
А заоре бразда далека
И у врисак крви потоне
Пенушају, вру слике боне
Немир душе загрли пиће
У понор ум тече, замиче.
Add to favorites 
Коментари