62 пута прочитано
НИШТА ЧУДНО НИЈЕ
Мириси тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.
Вода млака из кама, дубина,
трагове југа не доносе птице,
лаж истини испод светла руга,
нестале ситнице.
Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.
МИО КОНТО ДРУЖЕ
Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.
Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на небеској стражи.
© Андреја Ђ.Врањеш.
Add to favorites 
Коментари