SRNA – Dejan Ivanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

FavoriteLoadingAdd to favorites

310total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60022

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.