29 пута прочитано
Na put bola rano se kreće
od detinjstva točak se okreće
nisi svestan kuda ploviš
bacaš kompas i oluje loviš.
Povređuješ voljene,
nasrćeš na komšije,
bes ti teče kroz vene
otrovniji si od najcrnje zmije.
Postaješ soliter u nizu
prodaješ dušu trotoaru
tražiš cilj a nisi ni blizu
vrtiš se na urbanom repertoaru.
Vreme nemilosrdno teče
srce postaje beton,
nemaš milosti savest ne peče
puziš prljavim ulicama
postaješ ulični piton.
Upijaš grehove asfalta
ranjavaš mladost,ljubiš poroke
sve zbog besa,revolta
zlo ulice jedeš za obroke.
Kad dođeš na vrh jarbola
daviš se u magli smoga
duboko si zagazio put bola,
nemaš kompas toneš lica čađavoga.
Add to favorites 
Коментари