ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
299 пута прочитано

 

ГОРОСТАС          
Б.    Ћопићу

Сањао је снове Сљезове боје,
Пролом се отвори у глави таме,
радост сломи у оку јутра,
светлост се сузи у тачку црну,
Сунце се сруши нестаде сутра.
И песник оде да лечи дане,
можда га виде вишње ране,
негде на Уни кад поглед купа,
а река за тренутак за њега стане.

ПЕСНИЦИ 

песнику Љубодрагу Љуби Обрадовићу.

Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре када заћуте,
у сузама дечјим препознају људе.

ВРЕМЕ

Не може се победити,
стане у трен,нада кратка,
роба није а може да се купи,
је ли истина или варка ?

ТРЕН

На заласку живота срео се са мајком,
срећан је био колико у сан времена стане.

РАВЊЕ

пријатељици Снежани Ивић Крстајић.

Време славу не тамни,
године кораци пролазе,
слободом се разлило,
панорамом радости.

Птица троши лет,
у ватри Сунца постање,
Сава без страха тече,
покрај ње тече Равње.


СЛОБОДНИ  ТУГОМ

Умирали слободни тугом,
животе правдали надама,
плакали сузама кладама,
децу силну од Бога измолили,
да се сретнемо,
ћутањем би се препознали.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га додиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с  њима и сузе детиње.

Животом  разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ПОГЛЕДИ

Рекох Сунцу да ми светлом радост буди,
рекох змљи да ме својом тајном храни,
рекох небу да ме његов бескрај чуди,
рекох води да ме  својим током јача,
шта за људе моћи рећи,
без јаука и без плача.

ВИНО  ВЕРА  У  РЕЧИ

Река а није река,
без обала тече у боји,
ум истину не крије кад се њиме  опије,
кумир што поезију поји.
Само је оно кад остари лепше
Диониса веселог знало,
историја се у њему купа цела,
време је у њега стало.
У имену Православном место свето има,
свећа уз њега сећањем гори,
без њега вера је поље без цвећа,
топлину  нема као ледом збори.

ЗАПАМТИ

Немој тамо где си волела,
угледаћеш хладне преваре,
остати за сећање слабија,
сиромашнија за време.

Не тражи ослонце у олујама,
не веруј онима што стално умиру,
живот је равнотежа лажи,
победе не постоје.

Пусти времену да однесе себе,
затвори се у тајну
и немој превише,
превише је губитак свега.

ЧАРОЛИЈА

Кад  угледамо   Сунце на ивици  неба бројимо
нијансе разливеног пурпура,имати згоду ухватити видом чаролију облика
боја,срећа је само јеног тренутка,лепота не чека.

УВЕК ЋЕ ИСТО БИТИ

Када би једног дана,сна једног,
жене постале Пенелопе,
Да ли би било Одисеја,
да с њима верну љубав склопе,
или би морале да их траже,
виделе Кирке,чуле Сирене,
обишле мора виделе тропе
и после свега што би их снашло,
да ли би остале Пенелопе?
На  крају онда би схватиле тужне,
кад љубав верује она је слепа,
увек ће бити оних што чекају
и других оних што их се чека.

ИСКРЕ

1.    Прави пријатељи се славе.

2.    Бити преварен,победа је људске доброте.

3.    Част је тврђава која се стално брани.

4.    Поезија је рефлекс срца на простору ума.

5.Живот понекад подсећа на троструки аксл,
паднемо сломљене радости.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60299

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.