У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 


У  МИСЛИМА

Кад год се сретнем са људима,
далеким од људскости,
уплашим се за судбину лепоте,
стрепим за излазак Сунца,
после се браним сећањем,
пољубим икону Светитеља,
одлутам до почетка радости,
поклоним  времену  пређа,
додирнем у мислима руке Мајке,
гласно заћутим.

ВЕЗА

Унуково детињство,
дединим видом пролазило,
срели се венама,
радошћу волели,
загрљени истином.

ПОГЛЕДИ

Рекох Сунцу да ми светлом радост буди,
рекох земљи да ме својом тајном храни,
рекох небу да ме његов бескрај чуди,
рекох води да ме својим током јача,
шта за људе моћи рећи,
без јаука и без плача.

НЕОТКРИВЕНА


песникињи Ивани Миланков.

Бистрином загледана,
песму чека,
кад Бог пожели,
у стихове немир јој сложи,
ко бескрај неоткривена,
глумица није,
него сцена.

Из збирке п. СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО
ЗВЕЗДЕ.


НОСТАЛГИЈА

Ми се знамо преко неба,
преко Сунца, преко трава,
чудна смо ми с југом веза,
још у нама плима спава.

Сад пловимо морем ледним,
леден морем топлих груди
и трошимостаро време,
кад су људи били људи.

Ми се знамо преко грома,
подељен нас јаук веже,
живот пелин, живот пише,
ми се знамо преко кише.

© Андреја Ђ.Врањеш

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

430total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60494

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.