Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.
Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;
Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …
Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …
Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?
U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …
Add to favorites 
Коментари