41 пута прочитано
БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ
Из ибрика у мрак снови се претачу
Иње пепела на поцепаном сачу
Узалуд тражим из црепуље погачу
Празне колевке по вајатима плачу.
Рањена брда и брдила чаме
Труну трлице текна и кошири
Из сипљивих наћева мемла се шири
Купице и тестије препуне таме.
Троношке без ногу висе испод стреје
И ћорави фењер обешен о греду
Плачу мртве пчеле у јаворцу меду.
Из тамнице срца црна зима веје
Где су оне черге губери ирами
Боже зар сам још жив у оваквој тами.
***Тихомир Јанићијевић, Куршумлија
Add to favorites 
Коментари