Hodam lagano dobro poznatim putem
Putem mladosti svoje
Hodam lagano i suza mi iz oka kreće
To je put rodne grude moje…
Hodam lagano tim putem
I gledam njive oko njega
Sad samo staro rastinje i vrzine
A nekad je na njima bilo svega…
Suze mi same iz očiju kreću
Dok se polako približavam staroj kući
Uspomene mi nadolaze sve više i više
Sećam se srećnih dana prašnjavim
Putem idući…
I svakim korakom sećanja se bude
I neki se čudan osećaj u meni javlja
Sećam se kako smo tu srećni bili
Rodna gruda se nikad ne zaboravlja…
Gledam stare topole, suše se polako
U oronulom bunaru još vode ima
Pp dvorištu je porasla trava i paslamci
A ajat je postao sklonište psima…
Strah me da udjem u kuću
Lagano ključem otvaram vrata
Ulazim suznih očiju,ali nema ko nekada
Da me čekaju sestra, mama i tata…
I kuća polako propada
Vreme lagano čini svoje
U mjoj odavno niko ne živi
Samo uspomene i detinjstvo moje…
I moja su deca rodjena ovde
Ali njihov je život odavde daleko
Bili su mali kad smo otišli iz kuće
Iz kuće iz koje sam i ja poteko…
Kuća je sada sama
Na njoj su odavnp zaključana vrata
Od kad je preminuo moj otac,a mi otišli
Na njenom su zidu stale čak i kazaljke sata…
I sve oko nje je stalo
Ostale su samo uspomene
Na jedan deo života i jednu malu kuću
Koja će uvek biti deo mene.
Add to favorites 
Коментари