445 пута прочитано
Пјесник и море
Бесмртној сјени Шарла Бодлера
Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.
Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.
А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе
Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.
Невен Милаков Ликота
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.
Add to favorites 
2 comments
Nevene,pozdravljam te i zelim svako dobro i smiraj u dusi i srcu!
Iznova uzivam u tvom stvaralastvu i zahvalna sam Bogu sto te takvog sazda.
Aleksandra
Slučajno jedan moj prijatelj okači tvoju pjesmu na fb. Zaintrigira me ijekavica, potražim malo, kad ono- ti! 🙂 Nekad davno smo zajedno počinjali na metalurgiji u Podgorici. Tad sam bila Bošković i stanovala sam u studentskom domu sa vanjom Obradović.
Samo sam htjela da te pozdravim pjesniče metalurže trgovče 😀
Rada