50 пута прочитано
SUMNJA
Susret na mokrom pločniku
pokislog grada,
gordost tvoja…
I brbljanje o koječemu!
Pticu sam jednu
u letu video,
a igle tvog zanosa,
grebu pesmu.
Držim tvoju hladnu
u svojoj toploj ruci.
Umiru zrikavci,
pre povetarca.
Pričam o dolini
gde sve cveta,
gde su želje život…
Mašta vrišti od ushićenja,
a ti vrtiš glavom!
Poznato poznatom,
ti nepoznato ostavljaš,
isčekivanja budiš,
snove kriješ.
Ti i kad raj nudiš
sumnju donosiš
i stalo ti nije
da znaš za moje želje.
Sumnja raste,
veća od ideala.
Čini mi se
da smo pokisli
kao i grad!
(C) Ljubodrag Obradović
Add to favorites 
1 comment
O, tako divna pesma… bas divna! Ljubo, naci cu neku lepu ilustraciju cim…, ….sednem za komp sledeci put!
Pozzz Lepa
Poznato poznatom
ti nepoznato ostavljaš,
isčekivanja budiš,
snove kriješ.
Ti i kad raj nudiš
sumnju donosiš
i stalo ti nije
da znaš za moje želje.