ОЧОВЕКОЧЕЊЕ – Srdjan Živković – Sidja

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ

Човек човека човеком човека
Човече, не човечите се!
Није вам име бокал талира,
нит вам је круна у залог дата!

х х х

Беше ономад вражијег дана
у врх се пера враћала тинта,
чак је и Верзал, стари анархист,
мирно и ћутке пловио редом.

Из басни, зачудо, бежаше црви,
могила наизглед проста и празна,
но кад се раздани, кад магла пуче,
у начертанију осташе сами.

И читња доби други свршетак:
Лијом и лавом црвић се назва,
умисли моћи великих звери,
сакривши мудро, пузало да је.

А иза гора, стотину шума,
непроход где је сакрио путе,
немоћан, ко од човека створен
у мору дави се несрећник Ноје.

х х х

Нит им је име талир за размет,
нити им круна, нит реч, нит чини:
човек човека човеком човека.
Човече, аман не човечите се!

Срђан Живковић