…Ergo es – Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
311 пута прочитано

Živim tako umorno i sneno,

Iako znam da mogu sve.

Oči tudje dotiču me nemo

kišne kapi kroz oblake.

Još besciljno  hodam putevima

Koji nikuda više ne vode…

Ni onim dragim umovima-

I to me znanje u srce bode.

Progovorim nekad „pametna sam!

Dopustite da vam objasnim sve!“

Al’ tiho klonem, kô Mesec u dan,

Kad vidim odbojne poglede te.

Tada zaćutim i pognem glavu,

Zamolim vodu: „O, spasi me!“

U duši osetim pogubnu stravu

Koja pred sobom preplavi sve…

Pogled u nebo -„Da, ti si deo

Nečujne sile i sudbine,

I prekriva nas čudesni veo

Pod kojim se živi i umire“.

„Nasmej se blago, pa sve jače,

Nek’ ljudi misle – ma, luda je!

Srce nek samo u sebi plače,

ali ti živi radosnije!“

Marina Adamović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/7154

3 comments

  1. Please wait...

    Uh…………..Marince,

    Tada zaćutim i pognem glavu,

    Zamolim vodu: „O, spasi me!“

    U duši osetim pogubnu stravu

    Koja pred sobom preplavi sve…

    prava emocija…….kao ja da napisah……bravo!!!!!
    poz od meneeeee

    1. Please wait...

      Misli ubijaju, zar ne? „Ne mogu prići mnogim umovima“, ali Alexandrinom, da?? Te emocije, koje zive u (prejakim) recima i dusi, osecam i kod nje…. Pozzz..

  2. Please wait...

    NARAVNO,MOJ UM JE IZUZETNO OTVOREN ZA TVOJU PISANU REC….
    IDEMO DO ONE JAKE,NAJJACE…..EMOCIJE……SKUPA……
    POZDRAV ZA MOJU MARINU….

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.