ЛАЗА КОСТИЋ САД – Рајица Драгићевић

кад би којим чудом могао да провириш

у овај дан и ово време

ако већ не вириш

и не диктираш ми ово што сад трукујем

ако сам ти ја нека веза са светом и временом

преко песме која ми је као и теби дата

имао би шта да видиш

пошто си сто година пребивао негде

у висинама звезданим недоступним

за тих сто година

више се догодило него у две хиљаде пре њих

био је згуснут двадесети век

ал много крвав брате лазо

крвавији него сви претходни и опаснији по род људски

а твоја ленка преживе богме све буре и олује

као да винчијева мона лиза

и све је лепша и све загонетнија

мало ко је мало коме такву песму спевао

и подигао га међу бесмртнике

ленка се као нико заогрнула позлатом

и лепотом у вечности

без мрље у оку и на лицу

недогледна и горостасна

руком твојом исцртана исписана

руком твојом исплетена извезена

свевремена и безвремена

љубав

19.01.2010.