Daleki svete – Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
275 пута прочитано

mirišem Sunce, suncokret ne vidim

plovim kroz oblak, a reku ne čujem

gledam u Mesec , ni  Zemlju ne pamtim


dok tupa praznina pameti sve guši

pružam ruke repu najbliže  komete

ona se smeši, rasplamsava boje

potresa tišinu tih sumornih glava

i odjeke čujem prosanjanih zora

uvertira plava grca mi u duši

o, daleki,  bezbojni,  suvoparni svete

o,pohotni, jadni,  izvitopereni

zvezde su mi  toplo ushodno stanište


mirišem Sunce, suncokret ne vidim

plovim kroz oblak, a reku ne čujem

gledam u Mesec, joj,  Zemlju ne pamtim

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8301

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.