U noći – Marina Adamović

(poema loquens pictura, pictura tacitum poema esse debet)

mislio je da čuju

kako mu tuga

navlači omču nesanice

i osećao

kako se lagano

kreću

kao kazaljke sata

vezanog

za mesto dogadjaja

tešio ga je taj

odani pristup

tudjem bolu

vrata su tiho

podrhtavala

„hvala što

nisam sam“

u ogledalu suze

video je njihove oči

senke su dotakle

oznojeno uzglavlje

otvorio je vrata

naslućenoj rečenici

ogledalo je

najednom puklo

to je proleće

lelujavo poslalo

vetar u usahlu sobu

osim promrzlog marta

niko nije mario za očaj

prigrljen

dlanovima noći