U noći – Marina Adamović
52 пута прочитано
(poema loquens pictura, pictura tacitum poema esse debet)
mislio je da čuju
kako mu tuga
navlači omču nesanice
i osećao
kako se lagano
kreću
kao kazaljke sata
vezanog
za mesto dogadjaja
tešio ga je taj
odani pristup
tudjem bolu
vrata su tiho
podrhtavala
„hvala što
nisam sam“
u ogledalu suze
video je njihove oči
senke su dotakle
oznojeno uzglavlje
otvorio je vrata
naslućenoj rečenici
ogledalo je
najednom puklo
to je proleće
lelujavo poslalo
vetar u usahlu sobu
osim promrzlog marta
niko nije mario za očaj
prigrljen
dlanovima noći
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8358
6 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Savrseno……….
Skoro nenadmasivo……..
Poetska fantastika,draga Marina.
********************************svaka zvezdica kaze BRAVO!
pozdrav!!!!
Author
Hvala, Alex…prosli odgovor ti nije „urucen“….
S J A J N O!!!
Author
Author
pa…ne vidim svoj „odgovor“ na tvoj „komentar“
nema veze;Hvala!! 
