apr 09 2010
09/04/2010
budi me jutro koje sanjam
tišinom ispisuje ime
vodi u dan kog se jedva sećam
i dotiče potiljak slikom
ovo se vreme ničega ne boji
hvala zori za beskraj u reči
prepoznajem sebe samu
sve jasniju izduženu snom
to sam ja ili mogu biti
uvek tu i još ne postojim
Add to favorites 
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8718
Made with by Graphene Themes.
Коментари