389 пута прочитано
budi me jutro koje sanjam
tišinom ispisuje ime
vodi u dan kog se jedva sećam
i dotiče potiljak slikom
ovo se vreme ničega ne boji
hvala zori za beskraj u reči
prepoznajem sebe samu
sve jasniju izduženu snom
to sam ja ili mogu biti
uvek tu i još ne postojim
Add to favorites 
Коментари