apr 10 2010
Posetilac
Uzdah po uzdah,
sagradih kulu.
Na oblaku.
Moje odaje
dotiču Mesec.
Ta kula je
moj dvorac.
U dvorcu stanujem.
Živim.
On je dom
mojih snova.
Vrata ne postoje.
Nema stepenica.
Jedini ulaz je
prozor na vrhu.
Njegovim pejzažem
vladam.
“Crnokosa,crnokosa,
spusti svoju kosu.”
Svako veče šapuće
moj posetilac-san.
(C) Bogdanka Rakić
Add to favorites 
347total visits,1visits today
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8754
Колико пута смо
у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало?
И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани
пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ
постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта
су на ову тему написали
великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и
сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”... Јавно!
Loading ...
Коментари